У част 120 година од рођења Десанке Максимовић Народна библиотека „Јован Поповић“ организовала је отворену интерактивну радионицу „Рођенданска чајанка“. Гости библиотеке била су деца из мешовите групе из вртића „Бамби“ и њихови родитељи. Уз стихове и изложбу научили смо ко је била Десанка, о чему је писала и који су главне теме њене поезије.
Зачетник епске фантастике код нас, Александар Тешић, представио је своје нове романе у нашој библиотеци. Публика је уживала у причама о деспоту Стефану Лазаревићу, причама грађеним на основу историје испреплитане са српском митологијом. Након што је Милош Обилић мегдан-копљем убио султана Мурата, Победоносац мистериозно нестаје. Нови султан Бајазит повлачи се са бојног поља. До скора уједињена Моравска Србија под вођством кнеза Лазара распада се. Вук Бранковић се залаже за даљу борбу против Османлија, кнегиња Милица и патријарх Спиридон су за мир с њима, а бројна преживела властела, Лазареви перјаници, опиру се том вазалству. Док је Србија у расулу и неизвесности, силе у сенци започињу потрагу за изгубљеним Копљем св. Георгија. Монах Гаврило све је ближи истини о пореклу Победоносца и тајанственом вековном рату против хришћанства. Хоће ли им древна реликвија донети спас или им од ње прети уништење?
У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљена је друга књига сабраних дела Душана Васиљева „Прозе и драме“. О овом издању говорили су Драган Бабић и Срђан Срдић. Када се помене име Душана Васиљева прва асоцијација је поезија. Ретки су они који знају да је писао и приповетке и драме. Васиљев за живота није доживео ниједно објављивање. Тек 1950. године Живан Милисавац је приредио његове сабране стихове под именом „Песме“, а избори поезије понављали су се више пута од тада. Једино досадашње издање његових текстова прозног карактера јесте избор „Испод прага“, који је 1976. приредио Александар Пејовић.
Тајанствена животиња залутала је у библиотеку. Решавањем низа загонетки, асоцијација и питања њен идентитет открили су ученици првог разреда ОШ“Ђура Јакшић“. Мудре главе откриле су да је у питању лисица и то младунче. Еко радионица живи већ седам година, воде је Љиљана Марковљев, библиотекарка на Дечјем одељењу и Љубица Војводић, виши кустос Народног музеја у Кикинди. Мултимедијална и интерактивна радионица има за циљ да децу упозна са флором и фауном наше околине, да покаже да су природне и друштвене науке тесно повезане, промоцију читања, упознавање са институцијама културе у нашем граду-библиотеком и музејом, У радионици су учествовали: I1, учитељица Марија Јерковић I2, учетељица Нада Поповић I3, учитељ Предраг Недин
Радмила Перовић, директорица Народне библиотеке „Јован Поповић“ , учествовала је на међународној конференцији у Скопљу предавањем „Хортикултурална Кикинда“.Прочитајте више о предавању на линку http://hortikulturna.biblioteka.org.rs/index.php/2-uncategorised/13-h-r-i-u-l-urn-i-inž
У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљен је роман Марије Павловић „24″. О роману су поред ауторке говорили и уредници ИК „Партизанска књига“ Владимир Арсенић и Срђан Срдић. Виктор Станковић, јунак романа „24″, путује у Шпанију, у потрагу за несталом Видом Ерић, која је путовала по Андалузији и нестала. Трагајући за њом и покушавајући да реконструише њено кретање и сам нестаје…
У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљена је књига др Татјане Брзуловић Станисављевић „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића“. У време када је писање писама скоро заборављена вештина, а писма скоро потпуно ишезли облик комуникације, када се комуникација свела на 160 карактера колико стаје у једну смс поруку, тешко је замислити да су се некада писма брижљиво чувала, читала изнова, а да су се преписке важних људи продавале, откупљивале, завештавале и сл.